Nedeljni Enograf
NAJNOVIJE VESTI I AKTUELNA PONUDA GRANDS CRUS CLASSES VINA
Prodavnica vina L’Klo ( Le Clos) koja se nalazi na međunarodnom aerodromu u Dubaiju predstavila je najskuplju flašu vina koja se ikada našla u maloprodaji
Prodavnica L’Klo, koja se nalazi na terminalu 3 međunarodnog aerodroma u Dubaiju, dobila je eksluzivno pravo da u maloprodaji ponudi kupcima tri Baltazara iz izvanredne berbe 2009. godine poseda-vinograda Prve klase Margo (Château Margaux, 1er GCC, Margaux). Baltazar je flaša zapremine 12 litara i ekvivalent je 16 boca standardne zapremine od 0.75 litara.
Prvi put, u svojoj četiri veka dugoj istoriji, posed Margo je razlio vino u flaše zapremine 12 litara, a ukupno je stvoreno 6 Baltazara. Od toga, tri Baltazara će se naći u prodavnici L’Klo, dok će preostale tri flaše ostati u vinskom podrumu poseda Margo.
Studio za dizajn iz Pariza, Partisan du Sens, angažovan je od strane uprave poseda Margo da stvori unikatne kutije od hrasta za svaki od 6 Baltazara. Po rečima dizajnera Žeralda Gardinija „svaka od kutija stoji na čeličnim nogama i predstavlja hrastovu burad u vinskom podrumu poseda Margo u kojima vino blagorodno odležava.“
Kupac koji se odluči da izdvoji 150.000 eura, koliko košta Baltazar, biće nagrađen avio kartom prve klase do Bordoa (i nazad), gde će mu tokom obilaska poseda i ekskluzivne večere domaćin biti gospodin Pol Pontalie, direktor Šato Margoa.
„Kako bi na pravi način obeležili izvanrednu berbu 2009. godine, koja je bez ikakve sumnje, podarila jedno od najboljih vina ikada stvorenih na posedu Margo, odlučili smo se da u saradnji sa prodavnicom L’Klo zainteresovanim kupcima ponudimo nešto nesvakidašnje. Upravo zbog toga, prvi put u istoriji Šato Margoa, razlili smo vino u boce zapremine 12 litara, koje su poznatije pod nazivom Baltazar“ - izjavio je gospodin Pontalie.
Oliver Dikson, direktor prodavnice L’Klo, izjavio je da je počastvovan jedinstvenom prilikom koju im je ponudio posed-vinograd Margo, čime se dodatno potvrđuje liderska pozicija koju prodavnica L’Klo ima u svetu finih vina.
Da podsetimo, 2010. godine prodavnica L’Klo je oborila svetski rekord u sektoru maloprodaje, prodavši jednom kupcu 8 flaša bordoških finih vina u iznosu od 90.000 eura. Među kupljenim flašama, našle su se slavne berbe poseda Petrus iz 1947. i 1961. godine, kao i magnum istog poseda iz berbe 1959. godine.
Kompanija „Vinjobl Andre Lurton“ (Vignobles André Lurton) je objavila da su pregovori sa poznatim enologom konsultantom Mišel Rolanom (Michel Rolland) uspešno okončani
Mišel Rolan, koji je tokom berbe 2012. godine samo pratio rad poseda koji se nalaze u okviru kompanije „Vinjobl Andre Lurton“, počevši od berbe 2013. godine će uzeti aktivno učešće u stvaranju vina.
U obaveštenju koje je tom prilikom izdala kompanija „Vinjobl Andre Lurton“ stoji da se angažovanja Rolana poklapa sa primenom poslovnog plana koji je uprava kompanije donela pre gotovo dve godine, a to je dalje beskompromisno unapređenje kvaliteta vina.
Rolan će blisko sarađivati sa još jednim poznatim i cenjenim enologom Deni Dubordjuom koji je angažovan da prati i unapređuje kvalitet belih vina. Naravno, fokus Rolana će biti na daljem unapređenju kvaliteta crvenih vina i to prvenstveno na posedima Kuan Lurton (Château Couhins-Lurton) i La Luvier (La Louviere) koji se nalaze u vinogorju Pesak Leonjan.
Kompanija „Vinjobl Andre Lurton“ u svom posedu ima 10 poseda koji se nalaze u regionu Bordoa, u više raličitih vinogorja. Ukupna površina vinograda koju posedi zauzimaju je 600 hektara, od čega se na 430 hektara gaje sorte vinove loze za crvena vina.
Vrednost vina poseda-vinograda Pavi i Anželus na sekundarnom tržištu u konstantnom je porastu što se tumači prošlogodišnjim unapređenjem u status Prve A klase
Analitičari berze finih vina Liv-Ex u Londonu napravili su presek promene vrednosti tačno godinu dana pošto su posedi-vinogradi Pavi (Château Pavie) i Anželus (Château Angelus) unapređeni u Prvu A klasu.
I dok su kupci tokom primarne kampanje za vina berbe 2012. godine u potpunosti ignorisali neprimerenu ponudu novajlija Prve A klase, koja je neuverljivo opravdavana statusnim unapređenjem (podsećanja radi oba poseda su na tržište izašla sa identičnom primarnom cenom od 180 € po flaši, što predstavlja rast cene od čitavih 58% za vina poseda Pavi, odnosno „skromnih“ 30% za vina poseda Anželus u odnosu na primarnu cenu vina berbe 2011.), na sekundarnom tržištu zabeležen je konstantan rast vrednosti vina iz prethodnih berbi.
Posle godinu dana od unapređenja u Prvu A klasu bolje rezultate, odnosno višu vrednost, postižu vina iz prethodnih berbi poseda Anželus. Ukoliko se uzme prosečan rast vrednosti za berbe od 2000. do 2009. godine cena vina poseda Anželus porasla je u proseku za izvanrednih 37%, dok je zabeleženi prosečan rast vrednosti vina poseda Pavi nešto iznad 29%
Najveći rast vrednosti zabeležila su vina poseda Anželus iz berbi 2001. godine (49%), 2004. godine (54%) i 2008. godine (55%).
Posed-vinograd d’Ikem iznenadio je sve kupce pošto se konačno, posle gotovo 18 meseci, na primarnom tržištu našlo vino berbe 2011. godine
Kao što je tokom primarne kampanje za vina berbe 2011. godine menadžement poseda d’Ikem doneo iznenađujuću odluku da odloži izlazak na tržište pravdajući potez „izvanrednim kvalitetom vina i osetljivim trenutkom u kome se nalazi tržište finih vina“, tako je u ovom trenutku na isti način potpuno iznenadio sve učesnike na tržištu.
U pismu koje je Pjer Lurton, direktor poseda d’Ikem, poslao 25. Septembra svim bordoškim negosianima navodi se degustaciona beleška Roberta Parkera, koja glasi:
„Kvalitet vina berbe 2011. godine veoma je blizak kvalitetu vina iz berbi 2001. godine (100/100) i verovatno 1988. godine (99/100). Sjajne, svetlo zlatne boje, pomalo povučenih, ali veoma čistih, preciznih i prefinjenih aroma karamelizovane kajsije, biljke poznate pod nazivom orlovi nokti, belih breskvi uz naznaku blago nagorelog hrasta. Ukus vina polako, ali sigurno zavodi. Vino je punog tela, sa izuzetno dugačkim završetkom na nepcima. Zapravo suština kvaliteta vina berbe 2011. godine je u izvanrednom balansu ukusa koje vino postiže bez obzira na prisutnih 144 grama po litri preostalog šećera. Neke berbe poseda d’Ikem karakteristične su zbog izuzetno bogatih, gotovo prenaglašenih aroma, dok su druge berbe karakteristične po bombastičnim, snažnim vinima, ali vino berbe 2011. godine se odlikuje vrhunskim i zavodljivim aromama. Naravno da se u vinu berbe 2011. godine može uživati dok je mlado, ali bez bojazni možete očekivati da u dobrom vinskom podrumu vino blagorodno odležava narednih 50 - 75 godina. Ocena vina poseda Ikem berbe 2011. godine je 97/100 poena.“
Ipak, iako se vino našlo na tržištu potpuno izdvojeno od svih drugih vina berbe 2011. godine, kao i pored činjenice da posed Ikem neće proizvesti vino berbe 2012. godine, primarna cena od 250 eura po boci izazvala je oprečne reakcije kod kupaca.
Naime, problem se ogleda u tome što se slatka vina Soterna i Barzaka ne prodaju željenom brzinom, te je rast vrednosti daleko sporiji u odnosu na rast vrednosti crvenih bordoških vina, pa je posledično gotovo svaka cena previsoka naročito ukoliko se uporedi sa cenama berbi do 2005. godine.
Džos Fauler, direktor ugledne trgovačke kuće iz Londona Fajn end Rer Vajns (Fine & Rare Wines), navodi da mu je lakše da kupcima preporuči i proda vina poseda d’Ikem berbe 1989. godine koja su, pre svega, potpuno zrela za piti, a cena je viša za nekih 5%.
Sa druge strane Pjer Lurton navodi da je menadžment poseda veoma pažljivo odredio primarnu cenu, te da je cena od 250 eura po boci daleko ispod aktuelne vrednosti za vina berbi 2001. i 2007. godine, sa kojima se berba 2011. godine meri kvalitetom. Pored toga, cena se opravdava skromnom količinom od ukupno 85.000 flaša berbe 2011. godine, i najzad činjenicom da nije proizvedena niti jedna jedina flaša naredne berbe 2012. godine.
Konačno Lurton navodi da će sva vina berbe 2011. godine biti isporučena kupcima krajem Novembra 2013. godine, te da je, iako je cena primarna, period čekanja od 2 meseca za isporuku daleko kraći od uobičajenog perioda od gotovo 2 godine.
Zbog relativno visokih temperatura i neuobičajeno visoke vlažnosti vazduha vinogradari u Bordou su morali da biraju između dva zla – da oberu ne potpuno zreli Merlo ili da rizikuju pojavu gljivičnih oboljenja
Gotovo svi Veliki klasifikovani posedi-vinogradi vinogorja Margo, uključujući i Šato Palmer i Šato Margo, počeli su sa berbom Merloa, nedelju dana pre nego što je grožđe, po prognozama, trebalo da postigne punu zrelost. Naime, plodovi Merloa trebali su da ostanu na vinovoj lozi sve do 3. ili 4. Oktobra, ali zbog opasnosti od pojave gljivičnih oboljenja berba je počela na nekim posedima već u petak 27. Septembra.
Početak berbe Kabernea očekuje se svakog dana iako je po preliminarnim prognozama zrelosti grožđa, berba trebala da počne tek od sredine Oktobra.
Poznati konsultant Stefan Derenonkur je izjavio da nema više nikakve nade da će berba 2013. godine biti izvanredna, naročito kada je reč o crvenim vinima. Po njegovim rečima, kvalitet vina berbe 2013. godine će u potpunosti zavisiti od finansijskih mogućnosti vlasnika vinograda. Dakle, ukoliko vlasnik poseda bude u mogućnosti da izdvoji dovoljno sredstava za brzu i efikasnu berbu, dobiće vina koja će imati zadovaljavajuću aromatsku strukturu, ali kojima će, bez sumnje, nedostajati zrelost tanina.
Sa druge strane, Olivie Bernar, predsednik Unije Velikih klasifikovanih poseda-vinograda Bordoa i vlasnik slavnog Domen d’Ševaliea (Domaine de Chevalier), još uvek se ne predaje. Po njegovim rečima, iako je kvalitet Merloa ispod očekivanog, kvalitet Kabernea može sve da iznenadi, te da u potpunosti preokrene opšti kvalitet berbe. Najzad, Bernar kao nepopravljivi optimista nije propustio da naglasi da je kvalitet belih suvih vina izvanredan, kao i da trenutna situacija sa pojavom plesni savršeno odgovara slatkim belim vinima Soterna i Barzaka.
Pored „neizvesnog“ opšteg kvaliteta vina, ono što je potpuno izvesno je da će, kako zbog rigorozne selekcije ploda, tako i zbog snažne oluje koja je u Julu pogodila region Bordoa i gotovo devastirala mnogobrojne vinograde, prinos po hektaru biti u proseku 20% niži u odnosu na prethodnu berbu, što predstavlja najniži prinos još od berbe 1991. godine.
Ljubitelji bordoških vina će uskoro biti u mogućnosti da posete neke od Velikih poseda-vinograda putem interneta, zahvaljujući dogovoru sa Guglom
Zahvaljujući tehnologiji koja se od 2007. godine koristi uz Gugl Mapa (Google Maps), a koja prikazuje 3D slike gotovo 8 miliona kilometara puteva u oko 39 zemalja i oko 3.000 gradova, otpočela je realizaciju partnerskog projekta sa nekolicinom klasifikovanih poseda-vinograda Bordoa.
Jedan od klasifikovanih poseda-vinograda koji učestvuje u realizaciji projekta je Lafon Roše, koji se nalazi u vinogorju Sent Estef. Korisnici Gugl Stritvjua će biti u mogućnosti da obiđu unutrašnjost vinarije i vinskog podruma, kao i okolinu poseda i sam vinograd. Bazil Teseron, direktor poseda Lafon Roše, je izjavio da je izuzetno srećan što je njegov posed jedan od prvih u Bordou koji će na taj način otvoriti širom vrata svim zainteresovanim posetiocima.
Gradić Sent Emilion dogovorio je sličan projekat sa Gugl Stritvjuom, a realizacija će početi već tokom narednog meseca.
Ana-Gabriela Doba-Pantans, zvaničnik Gugla u Francuskoj, je izjavila da je usluga koju pruža Gugl Stritvju namenjena da se poveća, makar, virtuelna poseta mestima koja su već ili pretenduju da budu na listi Svetske baštine UNESKO-a.
Žan-Fransoa Kenan, predsednik Unije vinogradara Sent Emilion Grand Kru i vlasnik Šato Presaka (Château de Pressac), izjavio je da sa novom pooštrenom kontrolom kvaliteta želi da se postigna jasna kvalitativna distinkcija između vina iz vinogorja Sent Emilion i vinogorja Sent Emilion Grand Kru.
Po njegovim rečima čak 20% vina koja dolaze iz vinogorja Sent Emilion Grand Kru nisu odgovarajućeg kvaliteta i ne zadovoljavaju postavljene standarde, te je bila neophodna organizovana akcija Unije kako bi se ponovo uspostavio standard kvaliteta, ali i povratilo poverenje kupaca.
Tokom glasanja u Junu predlog za pooštrenu kontrolu kvaliteta usvojen je glasovima 102 od ukupno 170 vinogradara koji su članovi Unije. U skladu sa novim standardima uzorci vina iz svake serije flaširanja moraju se podneti radi provere kvaliteta nezavisnoj komisiji koja će biti formirana u tu svrhu. Ukoliko samo jedna serija flaširanja nije prihvatljivog kvaliteta, ukupna proizvodnja će biti ponovo ispitana. Pored toga, svi vinogradari moraju da čuvaju uzorke iz svake serije kako bi se posle pet godine ponovo probali, te kako bi se komisija uverila da su uzorci vina u stanju da blagorodno odležavaju.
Najzad, Unija je formirala zaseban budžet iz kojeg će se svake godine finansirati anonimna kupovina oko 360 flaša iz supermarketa i specijalizovanih prodavnica, kako bi se dodatno proverio kvalitet vina koji će završiti na stolovima potrošača. Ukoliko se na ovaj način pokaže da vino ne odgovara standardu kvaliteta, vina se neće povući iz prodaje (jer to nije moguće izvesti), ali će proizvođač biti upozoren, te će morati adekvatno da reaguje.
Pored toga Unija vinogradara vinogorja Sent Emilion Grand Kru će uvesti i obaveznu primenu zaštitnih markica, koje će služiti kako bi se obezbedila transparentnost distributivnih kanala, ali i vina dodatno zaštitila od falsifikata.
Kako bi se svi navedeni projekti realizovali svaki od članova Unije će na godišnjem nivou morati da plati oko 16 eura po hektaru vinograda.
